Гордана Ћулибрк је рођена 1952. Живи и ствара у Београду. Прозу и поезију објављује у периодици. За приповетку ''Вучица'' добила је Награду Сцене Црњански 1999. Објавила је књигу поезије ''Снага отиска'' (2004.) и роман ''Пусто острво у срцу цивилизације'' (2007.) Превођена је на француски и енглески језик. Заступљена је у више антологија.

СНАГА ОТИСКА (избор)

 ИМАЛА САМ ШЕСТ МАМА

                             Сенима мајке Наде  баке Неранџе, сиротишту, Ујнама Десанки и Полексији и помајци Љубици

Свих шест сам звала мама.

У чуду сам питала баку

ударајући се у груди:

''Реци ко ме је родио...''

Зјапи у мени бездан

у који се срце претворило,

у који се душа претворила и ум слуђен.

Дечије очи широм отворене

за мрву бриге и пажње на све спремне.

Мама се свима подразумева

да би били цели.

Мама је отишла,

сиротиште зна се шта је,

бака је нешто друго,

ујне су имале по своје двоје,

помајка своје једно

нисам била ничија.

Из прикрајка вечито вребала да уловим

По коју нежност која би сличила маминој.

Уплашено дете у себи

Каткад ухватим за руку

И покушавам да му будем мама.

КОРАЧАМ

Корачам

бескрај са мном

путује

даљине у мени

обитавају

стопама натапам

пут

стопе су моје

урасле у асфалт

корачам истим стазама

вуче се трака мојих

отисака

мерим време

корацима

корачам

                 * * * 

Крлетка коју сам за Тебе

направила од чежње и снова

ипак је само крлетка

а Ти си птица

полети са мога длана

                  * * *

Када дође последњи

час

знаћу да није било

узалуд

што сам сневала и

тражила

што сам дозивала

светлост

што сам била

         * * * 

Као испирач злата

кроз решетку дана одбацујем

шљунак и муљ

да бих добила зрнце што сија

што ме греје и чисти

Сајт постављен 2004. године     Последња измена 14.03.2008.                                             

 2004. КЊИЖЕВНА АКАДЕМИЈА