СЛОБОДАН Б. ЂУРОВИЋ је рођен 1952. године у Земуну, где живи и ствара. Пише поезију, есејистику и афоризме. Објављивао је у књижевној периодици и часописима. Заступљен је у више антологија. Досад је објавио осам књига поезије: НЕЖНОМЕ, МОЛИТВА НЕЗНАНЦУ, ОКНО НА ЛИЦУ, ЗЕМУНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ, СЛОБОДАР, ПРОПЛАМСАЈИ, ПАЛИДРВЦА ЈЕСЕНИ и УТЕХА ОСТАВЉЕНИМА (коју је објавио за Књижевну академију).

ИЗ КЊИГЕ УТЕХА ОСТАВЉЕНИМА

ОСТАВЉЕН

Оставила ме. Ама ништа, стуцај

Срце у бездан надања.

А ако душин осетиш грцај

Не умисли да крај је падања.

Оставила ме. Ама ништа, врутак

Нежности њене оса поста,

И уби пчелиње љубави тренутак

А не могу крикнути: -Доста!

До јуче лажно се клела

Да тражићемо вечно ушће.

Ако не могасмо збити тела

Како бисмо приљубили душе.

Веровах мушки, до неба усхићен

А она женски, половично,

И ако срце своје стишћем

У руци, ништа лично, ништа лично.

ОЗВЕРЕНА ЉУБАВ

Оставила ме кћи неба и земље.

.............

Али људи добри и срећни

Око ми је зверски патничко, тужно

И немојте штогод злурадо рећи

Ако крикнем хијенски, ружно.

,, Где су му господске кретње,

Из мира чиста лаје на сунце,

И арлауче љубав из пометње

Ума, којег издало је срце! ’’.

Оставила ме кћи неба и земље.

................

Помагајте, о добри људи

Да ону, која презре ме, преболим,

И звериње преосећајан не полудим,

И кад најмање људски волим.

Већ лудо, недолично велика света

Што ћућори лажно ,,леле и куку’’

А гледа се преко пушкомета

И када иде руку под руку.

Оставила ме, стрељајте метком

Налик шипку срце распукло

У лајавом срцу, што је несретно

Заљубљено, у вис, небу стукло,

Да у бежанији спасење траже

Ал што даље вољене, она већа

А урлам, курјачки прокажен

Неверним Томама: ,, Ајаох, срећан!’’

И гр! и фр!, јесте хијенски ружно,

Опростите ми нежне душе, молим

Али да преживим, ово је нужно

Јер и грубо одбачен безмерно волим,

 И вратима унутарњим трескам

Док их не напусте заљубљене ласте,

И ако срце своје спљескам

Авај, у њеном наставиће да расте.

Сајт постављен 2004. године     Последња измена 14.03.2008.                                             

 2004. КЊИЖЕВНА АКАДЕМИЈА